Htjedoh reći da sam se predomislila,jer blog dođe kao neki dnevnik,a papir svašta trpi...a onda se sjetih da virtuala nije papir,ali ipak me ona jedina trpi..
Drugi nema tko..
Vi,koji čitate,niste primorani na to-kliniknite na dalje..
Moje okruženje ne vidi ove moje patnje,možda ne svojom krivicom.
Uglavnom se sklonim da me ne trpe...a ako baš moraju,nastojim biti blaga.
Zato sam odavno postala lager za tuđe brige i probleme.
Teško je to očistiti najednom...
Pokušavam podići razinu razuma,ali valjda sam dosegla granicu mogućeg.
Pokušavam i neke stvari pokrenuti s mrtve točke,ali njima se,izgleda,sviđa tu,pa ni mrdac!
Kapne po koja kapljica iluzije,ali se otkotrlja negdje u nevidljivo i beznadno,rasipajući se u nevidljive atome.
Onda opet iz početka,sa istom prazninom.
Gledam ljude oko sebe...
Ali uzalud pogledi,uzalud riječi,svatko je u svom oklopu nekakvih jada,neke svojevrsne patnje,kao da je to modni hit!!
Slegnem ramenima,pognem glavu,slušam i....šutim.
Kad ključ na vratima dvaput klepne,ne mogu zaustaviti suze...to je moje uplakano carstvo.
Vrištala bih...
Urlikala...
samo....nedostaje mi glas...
Nadam se da ću jednom, ipak, uspjeti biti samo običan čovjek,dostupan svakom razumnom ljudskom biću.
Tu razinu još nisam dokučila..
Ma, jesi prijo, dosegnila si ti tu razinu, samo nisi tega svisna zaraj situacije u kojon smo manje-višje svi!
OdgovoriIzbrišikad posrneš, u očaju,
OdgovoriIzbrišito ne mora biti kraj.
možda u tom posrtaju
nađeš izgubljeni raj.
(ne znam gdje sa to pročitao)
Svakome ponekad dođu takve "žute minute". Istina je da je čovjek sam sa svojim brigama, svojim problemima, ali to osjećanje dođe i prođe. Imam i ja taj problem, ako te time mogu utješiti, ali od utjehe nema koristi... Znam da će već sutra biti bolje, jer ti ne možeš drugačije. Pozdrav :)
OdgovoriIzbrišihej, glavu gore, draga,"it's just a ride"- reko bi pokojni bill hicks. svi smo na tom životnom toboganu, čas gore čas dolje. al-(opet citat, jednog pulskog kompića) "život je najbolji" ;)/vratio mi se komp s popravka, pa se zato valjda moje raspoloženje danas malo popravilo? samo nek potraje :)/
OdgovoriIzbrišiA ja mogu samo potpisati sve navedene komentare jer su svi već rekli sve ono što bi ti i ja rekla. Draga moja, znam da ti je teško, pogotovo kada se vratiš između četiri zida sama.... možda nemaš s kime podijeliti u četiri oka sve što te trenutno tišti a oni koji su oko tebe imaju i sami svojih briga, ali bez obzira na sve, ipak smo spremni saslušati jedni druge.... to u jednu ruku dođe kao neka terapija.... da nije tako već bi odavno poludjeli ;). Samo ti piši, a rješenja za probleme će se već nači iako ne vidimo izlaza iz njih.... Veliki zagrljaj i poljubac!
OdgovoriIzbrišiEh da mnogo puta i ja sam odustajala od pisanja a onda opet evo me i tako po ko una koji puta....
OdgovoriIzbrišiMa nemoj uvijek biti nježna,blaga, nemoj samo slušati-malo podigni glas, ispuši se!
OdgovoriIzbrišiAko ne drugdje bar u virtuali!
Imam u glavi spreman komentar,ali me veceras prsti nesto ne slusaju,ne mogu suvislo srociti recenicu.Sutra cu kada se odmorim od putovanja.Eto me nazad!
OdgovoriIzbrišimalo previše patetike...to mi zvuči lažno:(((
OdgovoriIzbriši@Anonimno:Možda i jest patetično iz tvog kuta promatranja,ali lažno nije...
OdgovoriIzbrišiBrođice, eto ustala sam se, pijem kavicu i idem na ispomoć kod onog malog sunašca pa da ne zakasnim ili zaboravim evo mislim na tebe i šaljem ti sve pozitivne vibracije, dobre želje i sve NAJ, NAJ za svaki tvoj dan a pogotovo na ovaj današnji, DAN TVOGA ROĐENJA! Od srca ti šaljem veliku PUSU I SRETAN TI ROĐENDAN ŽELIM!!!!
OdgovoriIzbrišiAnonimuse, ne da ni patetično ni lažno, vengo je veoma, veoma iskreno! A tvoj identitet je lažan!
OdgovoriIzbrišiJutros nisam stigla pročitati ovaj post pa me evo nazad. Podsjetio me je na jednu moju sličnu situaciju i post nazvan "Svakodnevna prebiranja" kratak je pa ti ga ostavljam kao komentar :-)PUSA!
OdgovoriIzbrišikad se snovi rasplinu
pogledam u nebo
i pomislim
da sve dobro počiva tamo
onda ponovo
poželim dohvatiti
komadić dobrog
i snovi ponovno navru
dok opet ne naiđe
crni vlak
koji ih odnese...
I onda kad se čini
da ih nema
iz inata
sanjam
još ljepše
još veće
još više moguće
snove
Bravo, Bimbi!
OdgovoriIzbrišiDraga, ali stvarno draga Brođanko, veliki si čovjek. Tvoja razina je divna, puna si pažnje, prijateljstva i razumijevanja.Naravno da takav čovjek i trpi jer guta i tuđe jade. Ali onaj tko ne vidi čovjeka do sebe, zar je sretan? Velika si žena, ma najrađe bih te zagrlila i poljubila dok ti čestitam rođendan! Ovako mi preostaje, s malim kašnjenjem ovim putem poželjeti ti sreću, zdravlje, smijeh i radost u svakom trenutku tvog života. Od srca, mama jednog Princa
OdgovoriIzbrišiPjesma u prozi, pjesnički doživljaj trenutaka
OdgovoriIzbrišiizgubljenosti, očaja, nepovjerenja...
maslina...