BAKSUZLUK..

Ovaj vikend je bio,kao rijetko koji u zadnje vrijeme.,Neznam bih li rekla je li dobar,pa sam sretna,ili loš,pa...

Znate ono,kad te krene...

Jučer sam se digla ranije,popila svoju kavicu za "popudbinu",ali nešto sam bila smuvana,pa fali ovo,pa fali ono,tako da sam u zadnji tren uzela stvari i krenula na put metropole,zbog obuke u struci i testiranja.

Nešto mi se baš i nije išlo,nisam učila,nije za svakoga svašta,ali kud svi Turci,tu i mali Mujo.

Nisam došla ni do pola puta do bolnice,gdje sam se trebala sastati sa kolegama,pred jednom kućom zaustavi me stariji gospodin sa štakom u ruci:

-Gospođo,molim vas,pomozite mi,Anđa pala,ne mogu ju dići!

Pomislih u trenu kud baš ja,već kasnim,ali nema NE,već ulazi u tuđu kuću bez komentara...Anđa stvarno sjedi na podu,jauče...Odnekud se stvorio i neki njihov susjed,obavili smo to stručno,posjeli Anđu na stolicu i ja nastavila svoj put.

Pred bolnicom kupim žvake,žena vrati kusur,on ispadne i otkotrlja se ispod kioska...k vragu,nemam vremena tražiti ga,okrenem se i odem.

Put do metropole je prošao..pa bez velikih problema,osim što nas je navigacija odvela skoro do Samobora,pa smo malčice zakasnili na predavanje...

A predavanje-šta da kažem...driling od 9h,uz pauzu za ručak i jednu pauzu od 15min.a ostale po 5 minuta.Poslije 17h nisam pojma imala šta ko od predavača trkelja...mogli su me i psovati,vjerovatno bih rekla:

-Hvala lijepo..

Kad sam na pauzi došla da se prijavim na recepciju hotela,vele:

-Možete se prijaviti tek iza 14h,soba nije prazna...

Predavanje je trebalo završiti u 19h,ali naša predavačica se uživjela,pa je moja grupa završila u 19:20,

Kako sam se sa svojim prijateljima dogovorila da ćemo se naći oko 19:15,ja sam izletjela prva van,znam da me čekaju,javila sam im se,a onda požurila na recepciju.

Mlada dama na recepciji kaže:

-Vas nema ubilježene!

-Kako me nema,evo kopija plaćenih računa!

Ona malo gleda,nekoga je zvala..nakon desetak minuta,pozove me i pita jesam li ja-pa kaže ime,ja odgovorim da nisam,ali da mi je to glavna sestra..no stvar se ipak riješila.

Da ne bi meni večernjeg druženja sa mojim dragim prijateljima- Lomic,Garavica i Jole,majke mi,ako se ne bih vratila istu večer kući.Napričali smo se,a mogli smo još,samo me umor ubio...staritis valjda čini svoje...

Kad sam došla u hotelsku sobu,stavim iphon da se puni,jer se baterija već potrošila.Nakon pola sata,vidim baterija sve više crvena,uskoro će se ugasiti.Okreni ga natraške,naglavce,uvrni,izvrni,promućkaj,istegni,zategni,ma ni makac!

Tako nekih sat vremena...

Krepao punjač...

Sve ok,k vragu i iphon,ali kako ću se probuditi ujutro?

Srećom pa su na stoliću bili neki papiri od hotela,pa sam našla broj,okrenula 9 i  na recepciji naručila buđenje.

Naravno,od učenja ni u..duša mi je spavala.

Danas praktični dio položen uz pohvalu,ali test,pogađate,nisam položila,a i kako bi,kad nisam učila,ali nakon svega mi je to zaista nevažno.

Dan je završio ugodnije od očekivanog,jer smo otišli na ručak sa kolegicama i kolegom iz Bjelovara,ugodno se družili,smijali,izmjenili iskustva,što je za mene nenadoknadivo.

Sve u svemu,nedao Bog većeg zla..