Znate ono,kad te krene...
Jučer sam se digla ranije,popila svoju kavicu za "popudbinu",ali nešto sam bila smuvana,pa fali ovo,pa fali ono,tako da sam u zadnji tren uzela stvari i krenula na put metropole,zbog obuke u struci i testiranja.
Nešto mi se baš i nije išlo,nisam učila,nije za svakoga svašta,ali kud svi Turci,tu i mali Mujo.
Nisam došla ni do pola puta do bolnice,gdje sam se trebala sastati sa kolegama,pred jednom kućom zaustavi me stariji gospodin sa štakom u ruci:
-Gospođo,molim vas,pomozite mi,Anđa pala,ne mogu ju dići!
Pomislih u trenu kud baš ja,već kasnim,ali nema NE,već ulazi u tuđu kuću bez komentara...Anđa stvarno sjedi na podu,jauče...Odnekud se stvorio i neki njihov susjed,obavili smo to stručno,posjeli Anđu na stolicu i ja nastavila svoj put.
Pred bolnicom kupim žvake,žena vrati kusur,on ispadne i otkotrlja se ispod kioska...k vragu,nemam vremena tražiti ga,okrenem se i odem.
Put do metropole je prošao..pa bez velikih problema,osim što nas je navigacija odvela skoro do Samobora,pa smo malčice zakasnili na predavanje...
A predavanje-šta da kažem...driling od 9h,uz pauzu za ručak i jednu pauzu od 15min.a ostale po 5 minuta.Poslije 17h nisam pojma imala šta ko od predavača trkelja...mogli su me i psovati,vjerovatno bih rekla:
-Hvala lijepo..
Kad sam na pauzi došla da se prijavim na recepciju hotela,vele:
-Možete se prijaviti tek iza 14h,soba nije prazna...
Predavanje je trebalo završiti u 19h,ali naša predavačica se uživjela,pa je moja grupa završila u 19:20,
Kako sam se sa svojim prijateljima dogovorila da ćemo se naći oko 19:15,ja sam izletjela prva van,znam da me čekaju,javila sam im se,a onda požurila na recepciju.
Mlada dama na recepciji kaže:
-Vas nema ubilježene!
-Kako me nema,evo kopija plaćenih računa!
Ona malo gleda,nekoga je zvala..nakon desetak minuta,pozove me i pita jesam li ja-pa kaže ime,ja odgovorim da nisam,ali da mi je to glavna sestra..no stvar se ipak riješila.
Da ne bi meni večernjeg druženja sa mojim dragim prijateljima- Lomic,Garavica i Jole,majke mi,ako se ne bih vratila istu večer kući.Napričali smo se,a mogli smo još,samo me umor ubio...staritis valjda čini svoje...
Kad sam došla u hotelsku sobu,stavim iphon da se puni,jer se baterija već potrošila.Nakon pola sata,vidim baterija sve više crvena,uskoro će se ugasiti.Okreni ga natraške,naglavce,uvrni,izvrni,promućkaj,istegni,zategni,ma ni makac!
Tako nekih sat vremena...
Krepao punjač...
Sve ok,k vragu i iphon,ali kako ću se probuditi ujutro?
Srećom pa su na stoliću bili neki papiri od hotela,pa sam našla broj,okrenula 9 i na recepciji naručila buđenje.
Naravno,od učenja ni u..duša mi je spavala.
Danas praktični dio položen uz pohvalu,ali test,pogađate,nisam položila,a i kako bi,kad nisam učila,ali nakon svega mi je to zaista nevažno.
Dan je završio ugodnije od očekivanog,jer smo otišli na ručak sa kolegicama i kolegom iz Bjelovara,ugodno se družili,smijali,izmjenili iskustva,što je za mene nenadoknadivo.
Sve u svemu,nedao Bog većeg zla..