GROMOVI

Uhhh....evo me!

Konačno je prestalo grmiti.

Nije da se baš prejako bojim,da bih morala pod stol,ali da je ugodno-nije!A taman me nazvao prijatelj na skajp, iz jedne daleke zemlje.

Pričamo mi tako,zapravo on priča,a ja se svako malo otresem.

Pita što mi je,jel mi hladno!?

-Ma jok!-velim ja,-samo me svaki ovaj grom malčice iznenadi...!

-Pa izgleda da se niste dovoljno molili!-kaže on.

-Ako je tako,zašto je kod tebe suša?!

-Pa ovdje se krivo mole...hahahaha!-doda on!

Dakle,kako god okreneš,nije dobro.

Sjećam se kao dijete, da mi je otac rekao da to sv.Ilija vozi kočije po kaldrmi(makadamu!), a kad sijevne,to on bičem udari po zraku,da konji brže voze.

Nikada mi nije objasnio zašto on to radi,ali ja sam zaključila da je jako ljut,kad tako vozi.

Jedino sam oca još pitala zašto onda ne vozi po njivama,da se ne čuje ovoliko!?

Sad se mislim,u zadnje vrijeme kad  pada kiša,ni ne grmi toliko,koliko pucaju gromovi,pa sumnjam da sv.Ilija nije možda zamijenio bič nečim modernijim.

Puca k'o iz mitraljeza!!

Postoji mogućnost i  da su oni grešnici,koji su za kaznu dobili da guraju oblake,pobrkali pravce,pa se sudaraju i svađaju...ko zna!?

Kako je i predamnom put za dovraga,ako dobijem tu službu,onda će garant  situacija biti slična...a možda i gora...čuvajte se...hehehehehe!